Prvi među dobrovoljcima za galamu u Banjaluci je po svemu sudeći, Milan Radović. Nije tajna da je lično od ovih izbora očekivao mnogo. Između ostalog i to da će, nakon objave rezultata preuzeti vođstvo nad partijom. Nije da SDS ne treba novo rukovodstvo. To su i pojedini članovi partije podvlačili prethodne četiri godine. Pitanje je ipak koliki bi dio članstva pristao da to bude baš Radović. Ambicija teška svega 6 i po hiljada glasova, reklo bi se, nije dovoljna da Radoviću donese mjesto predsjednika stranke.
To što je tek treći po broju osvojenih glasova unutar partije, za Narodnu skupštinu Srpske, mnogima bi u SDS bio dovoljan argument da Radoviću ne pruže podršku. Pogotovo u okolnostima u kojima nekada državotvorna stranka treba vođstvo koje će imati autoritet i podršku u svim odborima. Skoro duplo više glasova od Radovića ima Ljubiša Petrović, a ispred Radovića je po podršci birača i Želimir Nešković. A ni u svojoj izbornoj jedinici Radović, očigledno, nije dobio zavidnu podršku.
Nije tajna i da je upravo Radovićev ulazak u stranku naljutio dobar dio članova, koji su od tada mahom počeli da napuštaju partiju. Među njima čak i neki dosadašnji narodni poslanici.