Patrijarh Porfirije odgovorio Dušku Vujoševiću zbog Mirotića: Klevete i laži – bizarna izmišljotina

Patrijarh srpski Porfirije reagovao je preko društvenih mreža na javno iskazanu sumnju Duška Vujoševića da postoji i njegova uloga u nedolasku Nikole Mitrovića u Partizan.

Ovim povodom poglavara Srpske Pravoslavne Crkve odliučio je da reaguje otvorenim pismom u kojem demantuje “takvu fantastiku” i daje svoj pogled na sport i rivalstvo u njemu, koje je očigledno dobilo drugačiji smisao u novim vremenima.

– Sa g. Duškom Vujoševićem delim najmanje dve ljubavi. Volim košarku i sport uopše, a volim i Boku Kotorsku, posebno Herceg Novi. Jasno je da on nije bez preke potrebe zamenio Škver i Savinske plaže sa Beogradom na više od 40 ˚C. Stoga mogu donekle da razumem njegovu neopreznost jer me je kao mogućeg protagonistu uključio u bizarnu, apsurdnu, krajnju neverovatnu izmišljotinu o meni i košarkašu Mirotiću – piše patrijarh i dodaje:

– Ne treba da savetujem Dušku Vujoševića ali, kada je on kao zreo čovek sa velikim životnim i profesionalnim iskustvom, makar i delimično prihvatio takvu naučno-fantastičnu priču, čiji krajnji cilj nema veze sa Zvezdom i Partizanom, kako će takvu fantastiku, da ne kažem klevete i laži, da shvate oni manje upućeni i sa manje iskustva.

Jednostavno, poglavar Srpske Pravoslavne Crkve se ne bavi takvim poslovima. U meri koju mi je Gospod podario, bavim se problemima Crkve, spasenjem svih, spasenjem vernog naroda, naravno, tako i sopstvenim spasenjem, kao i uostalom i svaki drugi hrišćanin.

Trudim se da ispunim ono što pred mene Crkva i Gospod postave, a nastojim i da sve što činim merim Jevanđeljem i ličnošću Bogočoveka Hrista. Kao i sve druge ljude, i mene posao kojim se bavim i sve što činim približava ili udaljuje od Boga i spasenja. Smatram da je to suštinski važno, tako da predlažem i da se svako trudi da radi svoj posao najbolje što može.

I to je način da posvedoči šta su za njega bližnji, šta za njega predstavljaju Hristos i Crkva Božija.

Česte su podvale, klevete ili tračevi poput ovog. Nemam Vremena da se na sve to osvrćem, pogotovu da komentarišem, a i kada bih imao, toliko je lepših i korisnijih stvari kojima bih se bavio i kojima želim da se posvetim. Ipka, s vremena na vreme, zbog konfuzije koja se stvara u vernom narodu, mora da ukažem na činjenice.

****

Smisao sporta je, zapravo da budemo boljih od samih sebe, da se borimo za vrlinu, za viteštvo. Ni onog koji izgubi utakmicu, ni onog koji pobedi, ne treba da vidimo kao neprijatelja, nego kao nekoga ko je učestvovao u kreiranju onoga što je najbolje, onog što je vrlina. Tu onda nema mesta za bilo koji vid neprijateljstva ili ne daj Bože nasilja. Za to se molim, za to se zalažem. Antička mudrost nas uči poslovicom Оrandum est ut sit mens sana in corpore sano, što znači da je potrebno moliti se za zdrav duh u zdravom telu. Više sam puta govorio o objediniteljskoj, isceliteljiskoj, duhovnoj ulozi i koristi od sporta. Ipak nedovoljno, treba još više, jer su prepredeni projektanti sukoba u Crkvi i narodu pomislili da mogu da me upletu u nešto sa čim nemam veze.