Dragan Bjelogrlić otkrio zbog kojeg filma je umalo bankrotirao: „Bio sam 100.000 evra u minusu“
Naime, on je otkrio neke nepoznate detalje, kao i finansijske probleme sa kojima se suočavao.
– Film je stvar tržišta. Ti pokušavaš da od raznih fondova skupiš te pare koje su nepovratne, a onda u odnosu na to praviš procenu koliko film može da napravi u bioskopu i koliko ćeš ti, ako je neophodno, uložiti svojih para i koliko ćeš da rizikuješ u odnosu na neku procenjenu gledanost. Kada su u pitanju serije, tu je stvar jednostavnija. Za sada je tako – ti ne zavisiš od uspeha serije, već pre svega zavisiš od toga da li si napravio dobar dil ili nisi. Faktički, producenti koji dobro računaju odmah zarade u zavisnosti od toga kako su spakovali seriju i kako su se dogovorili. Ali, ima slučajeva, kao što je bio moj sa prvom sezonom Senki nad Balkanom, da producenti ne izračunaju dobro i onda sam bio u minusu skoro 100.000 evra. Nisam dobro izračunao, hteo sam da izguram kvalitet do kraja i samo sam se nadao da će serija uspeti i da ću uspeti da se izvadim u drugoj sezoni što se na sreću i desilo – ispričao je Bjelogrlić prošle godine na „Zimskom Vivaldi forumu“, prenosi „Mondo“.
Priznao je i da je umalo bankrotirao zbog filma „Rane“.
– Umalo nisamo bankrotirali posle filma ‘Rane’. Bili smo na ivici bankrota, bili smo u ogromnom minusu. S druge strane, to je jedan od najznačajnijih filmova devedesetih godina. Tako da je u ovom poslu teško reći šta je uspeh a šta poraz. Eto na primer „Rane“, napravili smo dobar film, ali loš biznis. Posle smo se vadili sa drugim filmovima – ispričao je Bjela.
Posebno se osvrnuo na devedesete godine kada je život na Balkanu bio dosta težak, ali je istakao i da su tada kod nas snimljeni neki od najboljih filmova.
– Mi smo tada radili „Lepa sela lepo gore“ i nije bilo firme koja je nas odbila za sponzorstvo. Pomogli su nam makar nešto jer su iz socijalizma i tog vremena osamdesetih imali da treba da pomažu umetnost. E, onda je došao DOS-ovski period koji je, nažalost, bio najgori zato jer su došle velike korporacije, tranzicija, kupovina i njih je bilo baš briga sad za srpski film ili muziku ili pozorište. Iz tog perioda imamo najmanje dobrih filmova. E sad imamo i ovaj period koji sada živimo i moram da kažem da je ova vlast odvojila najveću cifru za kinematografiju. Međutim, mi smo se taman obradovali, a onda je došlo vreme kada oni kažu: ‘Ok, mi smo dali pare, ali sad mora da se snima ono što mi kažemo’, a to su malo patriotski filmovi, pa filmovi o Oluji, Košarama, Jasenovcu. Ja nemam ništa protiv da se ti filmovi snimaju, samo mi je bitno da budu dobri – dodao je glumac.
„Poreklom sam Hercegovac, a oni se samo jednom žene“
Na kraju je priznao i šta je za njega najveći uspjeh.
– Najponosniji sam da sam uspeo u celom ovom svom nezgodnom poslu da sačuvam porodicu, da sam u braku 25 godina, da imam dvoje divne dece i divnu ženu. Tako da je moj najveći uspeh moja žena. Zvuči malo patetično, ali sam iskren. Ja sam poreklom Hercegovac, i meni kao malom rekli su da se Hercegovci samo jednom žene. I ja sam to zapamtio i to je to – otvoreno je rekao glumac, pa priznao i kakve savjete daje svojoj djeci:
„Bez obzira na to koliko je ovde nekad situacija teška, nekad više nekad manje, jer u Srbiji nikad nije bilo lako, savetovao sam deci da i privatnu i poslovnu sreću pokušaju da nađu ovde. Da ne idu u inostranstvo.“
Izvor: Glas Srpske