Vidovdan ili Oda radosti – Jedan drugačiji ugao

E sad, isto tako svake godine se javi “dežurna gospoda” da kritikuje decu što pevaju “tu odvratnu nacionalističku pesmu”. Samo…

Zato krenimo ispočetka. Da bi se nešto shvatilo, potrebno je dosta toga znati, istražiti, a posebno shvatiti.

Oda radosti je 1972. godine, u adaptaciji Herberta fon Karajana, usvojena kao himna Saveta Evrope. Delo “Oda radosti” je oda koju je 1785. godine napisao nemački pesnik Fridrih Šiler, a posebno je postala poznata kada ju je Ludvig van Betoven 1823. godine uvrstio u četvrti stavs voje Simfonije broj 9. Pesmu pevaju milioni širom sveta i predstavlja svojevrsnu himnu ujedinjenosti i kosmopolitizma.

“Radost krasi sve lepote,
Kćeri iz Jeliseja!
Opojna ti moć krasote,
Uzvišena misija.
Tvoje snove vežu niti,
Što rastavi mnoga zla.
Svi će ljudi braća biti,
Krila tvoja spajat’ zna.
Tvoje snove vežu niti,
Što rastavi mnoga zla
Svi će ljudi braća biti,
Krila tvoja spajat’ zna”.

Vidovdan je kultna patriotska srpska pesma nastala 1989. godine. Nastala je povodom proslave 600 godina od Kosovskog boja. Autor pesme je Milutin Popović – Zahar. Pesma je ubrzo postala popularna u Rusiji, Grčkoj, među Peruancima, Grcima i Rumunima.

“Vidovdan
u nebo gledam
prolaze vekovi
sećanja davnih
jedini lekovi

Kud god da krenem
tebi se vraćam ponovo
ko da mi otme
iz moje duše Kosovo

Vidovdan
k'o večni plamen
u našim srcima
Kosovskog boja
ostaje istina.
Vidovdan
oprosti Bože
sve naše grehove
junaštvom daruj
kćeri i sinove…”

Dakle, pesma je rodoljubiva i ni u jednom segmentu ne poziva ni na jednu ružnu radnju ili situaciju. Možda bih dodala da je veoma zanimljiv momenat deo strofe “junaštvom daruj kćeri i sinove”, kao i da je u izvornom obliku izvodi žena.

Sada ćemo se posvetiti autorima.

Odu radosti je napisao Fridrih Šiler nemački pesnik, dramaturg, filozof i dramaturg. Bio je to svojevrsni genije koji je odrastao u religioznoj i siromašnoj porodici. Umetnička i naučna dela koja je ostavio svetu su od ogromnog značaja: poezija, pozorišni komadi, eseji, istorijska dela…

Lepo je napomenuti i podatak da Fridrih Šiler ima ulicu u Beogradu, tačnije u Zemunu. A i te kako ju je zaslužio. Posle 1804. godine, Nemci i intelektualna elita Nemačke počeli su da gaje velike simpatije prema Srbima i srpskoj književnosti. U to vreme vodeći intelektualci su bili filozof Johan Herder, Fridrih Šiler i Johan Volfgang Gete. Ubrzo zatim, posle Herderovim oduševljenjem srpskim jezikom i pesništvom, i Jakob Grim, lingvista Vilhelm fon Humbolt i istoričar Leopold fon Ranke, uvideli su značaj srpskog stvaralaštva.

Gete je posebno imao poštovanja prema Vuku Karadžiću, koga je nazivao “poštovanim čovekom u Nemačkoj” i sa kojim se sarađivao. Dolazimo do Vidovdana. Vuk Karadžić je bio među ljudima koji su sakupili i očuvali narodne pesme o Kosovskom boju. Tako je kult Svetog kneza Lazara koji nikada nije ni prestajao, samo je u većoj ili manjoj meri bio zastupljen, ponovo oživljen. Godine 1889. Vidovdan je proglašen državnim praznikom. Danas se slavi kao slava.

Kada se 1989. godine obeležavalo 600 godina od Kosovskog boja, Milutin Popović – Zahar je napisao pesmu “Vidovdan”. Zanimljivo je gledište na njega kao umetnika, a pre svega na njegovo svojevrsno kosmopolitističko shvatanje. Pored rodoljubivih pesama koje je napisao: Beše Mitke i Koštana (Vasilisa Radojčić), Idu momci u vojnike (Olivera Katarina), Zri pšenica (Braća Bajić), Vidovdan i Srpkinja (Goca Lazarević), on je stvarao i pesme u kojima su drugi narodi predstavljani na lep i zanimljiv način: Hoćeš ljubav, kćeri Roma (Usnija Redžepova), Grkinja (Miki Jevremović), Ja Vlajna, a ti Srbijanac (Izvorinka Milošević), Hej, Jugosloveni (Doris Dragović) i mnoge druge. Međutim, sve su ovo numere popularne muzike.

Sada dolazimo do podatka da je Zahar napisao i remek-dela umetničke muzike poput: Ciganske suze, Borba petlova, Vrelo i Oda olimpika. Upravo Oda olimpika priređena je u čast omladinske Olimpijade u Moskvi 1998, godine, nakon čega je dirigent Simfonijskog orkestra nazavao Zahara “srpskim Geršvinom”. Obavezno pročitajte biografiju Džordža Geršvina.

Zato, svaki put kada čujete Odu radosti, treba da znate da je to jedno veličanstveno delo klasične muzike. Kada čujete pesmu Vidovdan ne dozvolite da Vas išta sputa u umetničkom doživljaju ove prelepe rodoljubive pesme. I Vidovdan, i Oda radosti, jer, “umetnost ima neprijatelja koji se zove neznanje”.